BIOGRAFIJA

Dragan Latinčić (Beograd, 1982) studirao je kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u klasi profesora, akademika Vlastimira Trajkovića. Doktorirao je 2014. godine sa kompozicijom Batal, preludijumi za gudački orkestar i teorijskom studijom Primena mikrotonalnosti (a) u instrumentalnoj blisko-istočnoj i balkanskoj muzici folklorne provenijencije, te (b) u instrumentalnoj, kamernoj i orkestarskoj muzici akustičkog tipa u savremenoj zapadnoj umetničkoj muzici (pokušaj zasnivanja jedne autonomne stvaralačko – kompozitorske koncepcije). Mentor je bio profesor akademik Vlastimir Trajković. Na istom fakultetu radi kao docent. Polaznik je nekoliko letnjih i zimskih škola kompozicije (između ostalih: Letnja akademija Prag-Beč-Budimpešta gde je radio sa profesorom Najdželom Ozbornom (Mircšlag, Austrija, avgust 2006); Susretanja mladih kompozitora gde je radio sa profesorom Luj Andrisenom (Apeldorn, Holandija, mart 2007); i, master-klas savremene kompozicije Akant 2008 gde je radio sa profesorom Salvatore Šarinom (Mec, Francuska, jul 2008)). Njegove kompozicije izvođene su u različitim zemljama Evrope (Vertigo, za ansambl, koji je izveden u Apeldornu kao i na Muzičkoj nedelji Gaudeamus, Amsterdam 2007; kompozicija Un astre traversa le ciel azuré… za orkestar, izvedena u Mecu u Francuskoj 2008; Karneval za gudački trio, koji je izveo ansambl Sonanza u Dubrovniku 2006; Le torri di San Gimigniano za ansambl izveden na Petnaestoj međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu, 2006). Dobitinik je specijalne nagrade Letnje akademije Prag-Beč-Budimpešta za kompoziciju Duet za dve violine kao i Aprilske nagrade grada Beograda za stvaralaštvo mladih za kompoziciju Šaputanje za dve viole (2007). Latinčićev ciklus pesama Hladno Šišmiš Huji na signalističku poeziju izdat je u međunarodnom časopisu Signal (Beograd, 2006). Autor je monografije Mikrointervali u spektralnoj geometriji u izdanju Zadužbine Andrejević (2015) kao i naučnog rada Primena Pitagorine teoreme na temporalnost ritmičkih projekcija pojedinačnih harmonika spektra izdatog u časopisu Srpska nauka danas u izdanju Zadužbine Andrejević (2016).

///

ŠEJTANOV PRSTOMET, ZA DVE VIOLE

Šejtanov prstomet (2009) je, prema jednoj priči, izraz koji označava veoma teško mesto u muzici pri sviranju određene melodije. U španskoj verziji koju su upotrebljavali mavri, sačuvan je samo u prerađenom obliku za gitaru, i na njoj se može videti da je pored deset prstiju korišćen i jedanaesti. Šejtan je na tom mestu, prema legendi, upotrebljavao rep. Izraz je prvobitno značio nešto sasvim drugo: red postupaka prilikom pravljenja zlata, ili red kojim treba saditi voće u vrtu. Tek naknadno primenjivan je na muziku.
Tako su u njemu jedne mudrosti sahranile i zaklonile druge, starije mudrosti. Njegova tajna dakle, može se prevoditi sa jednog na drugi jezik čovečijih čula, a pritom ne gubi ništa od svoje delotvornosti. (M. Pavić, Hazarski rečnik)za dve viole
Kompozicija je inspirisana muzikom ašika Fejzulaha Činara (Feyzullah Tchinar) i muzikom alevskog bratstva Bektaši, putujućih derviša centralne Anatolije, bratstva koje je osnovano u 13. veku i koje predstavlja izvesnu istorijsku sondu ovog područja crpeći i preplićući najrazličitije tradicije. Kompozicija Šejtanov prstomet posvećena je Borisu Brezovcu i Saši Mirkoviću.

WHISPERING, ZA DVE VIOLE

Kompozicija Whispering za dve viole transkripcija je Violinskog dueta br. 2, nastalog u Austriji 2006. godine.

TANGO NERO E TANGO BIANCO, ZA GUDAČKI KVARTET

Kompozicija Tango nero e tango bianco prvi put je izvedena u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, decembra 2003. godine. Tango nero e tango bianco karakteriše pregnantan ritmički model pozajmljen iz argentinskog tanga milonga, kojim bi trebalo da se dočara nostalgija za davnim vremenom s početka XX veka.