BIOGRAFIJA

Draško Adžić je diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na Katedri za orkestraciju i kompoziciju u klasi prof. Isidore Žebeljan. Na istom fakultetu trenutno pohađa doktorske studije, a istovremeno je zaposlen kao asistent. Njegova dela izvođena su u Srbiji, Kanadi, Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Austriji, Češkoj, Jermeniji, Malti, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Učestvovao je na značajnim evropskim festivalima kao što su Gaudeamus Music Week, ISA PragWienBudapest, Muzički Biennale Zagreb i BEMUS. Često komponije za pozorište, televiziju i film. Njegova primenjena muzika predstavljena je u okviru festivala: Berlinale, Fest, Bitef, Sterijino pozorje, MESS, Cinema City i Maifestspiele Wiesbaden. Godine 2012. nagrađen je Sterijinom nagradom za originalnu scensku muziku. Takođe, bio je jedan od umetnika koji su u okviru nacionalne selekcije predstavljali Srbiju na 13. Praškom kvadrenijalu 2015. godine. Nastupao je kao pijanista, pevač i dirigent, interpretirajući svoja kao i dela drugih kompozitora. Povremeno je angažovan kao organizator koncerata savremene muzike.

///

O TRAVAMA I TMINI, ZA VIOLINU, VIOLU, PERKUSIJE I KLAVIR

BABINE DAVORIJE, HETEROFONIJA ZA OSAM INSTRUMENATA

Babine davorije, heterofonija za osam instrumenata, napisana je na četvrtoj godini studija. Kroz monolitnu formu, ritmičkom, fakturnom i dinamičkom gradacijom, dolazi se do vrhunca kompozicije, koji je ujedno i njen kraj. Glavni melodijski princip zasnovan je na heterofoniji stare balkanske tradicije narodnog pevanja, što objašnjava neobičnost sastava. U grupi instrumenata koji donose tematski materijal su dve oboe, dva fagota i dve violine, upravo zato što se velika i mala sekunda, u akustičkom smislu i kao primarna karakteristika stare tradicije pevanja, najjasnije čuju kada je sviraju isti instrumenti. Reč davorije znači svirka ili pesma.

TRAVKE MAĐIVKE, ZA SOPRAN, DVA VIOLONČELA I KLAVIR

Solo pesma Travke mađivke je napisana na prvoj godini studija. Tekst, koji je preuzet iz narodnog predanja, implicitno govori o vremenu kada je priroda bila neraskidivi deo svakidašnjice i kada je njen uticaj na čoveka bio snažan i mističan na način koji je davno zanemaren. Kompozicija je posvećena Jeleni Rakić.