BIOGRAFIJA

Mira Milosavljević (Srbija) je studentkinja doktorskih studija kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Zorana Erića. Njena dela su se, između ostalog, izvodila na Internacionalnom festivalu umetnosti Ruid al Sud, festivalu KoMA, u okviru festivala Gerasimovog instituta kinematografije u Moskvi, TACT festivala u Italiji, Ljubljani, Splitu, Briselu i emitovala u Velikoj Britaniji. Pisala je muziku za TV drame i predstave, među kojima se izdvaja Ko još jede hleb uz supu?. Dobitnica je stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije „Dositeja“ kao i nagrade iz fonda Stevana Hristića za 2016/2017. godinu. Takođe, dobitnica je i stipendije za učestvovanje u programu Next Generation festivala savremene muzike Donaueschinger Musiktage, kao i stipendije British Music Society za učestvovanje na radionicama u okviru Gaudeamus Muziekweek-a u Utrehtu, gde je pohađala radionice Open Music and Contemporary Compositional Techniques sa Rozali Hirst (Rozalie Hirst) i Music Theatre koju je predvodio Tanasis Deligijanis (Thanasis Deligiannis).

///

HOMO LUDENS, ZA GUDAČKI KVARTET

Prema Johanu Hojzingi, igra, kao jedna od osnovnih karakteristika čovekovog bivstvovanja, sadrži paradoksalne odlike – ona je povezana sa slobodom, ona je izraz slobode, ali je u isto vreme i ograničena pravilima. Ona postoji u sadejstvu slobode i organizacije. U tom smislu, moja kompozicija prati ovu logiku i pretače je u stvaralački princip. Melodijska „igra“ tako uvek ostaje u svedenom obliku, ograničena statičnim harmonskim blokovima i formom ABA.

KNOTENPUNKT, ZA KAMERNI ANSAMBL

Poput čvorišta (nem. Knotenpunkt) – mesta u kome se sastaju različiti tokovi, ovo delo na svom makroplanu predstavlja tačku susreta različitih estetika koje su ostavile snažan utisak na mene tokom godina muzičkog istraživanja. Na mikro planu, uočavaju se svojevrsne muzičkih čestice, koje se pojavljuju, sudaraju sa drugima ili nestaju, bivajući transferzalno presecane, nikada ne doživljavajući pun razvoj – one se zapravo nalaze u centrima različitih čvorišnih tačaka. U strukturalnom smislu, kompozicija ima dva konstrastna dela. U prvom se eksponiraju divergentni materijali sa izraženom ritmičkom komponentnom, pri čemu je u jednom segmentu upotrebljen i tzv. paradidl ritam, dok drugi predstavlja samo naizgled dramaturško smirenje.

ČETIRI SLIKARA I NJIHOV AKT, ZA KLARINET, VIOLINU I KLAVIR