BIOGRAFIJA

Olga Janković je kompozitorka poreklom iz Rusije, koja svoju karijeru razvija u Srbiji već 7 godina. Njene kompozicije se izvode širom Srbije, Rusije, Crne Gore, Americi i Kanadi. Olga se osim savremene umetničke muzike takođe posvećeno bavi i primenjenom muzikom, a neka od bitnijih postignuća na tom polju su: autor je muzike za TV dramu u saradnji FDU i RTS-a «Proleće u Januaru» . Vodeći organizator i kompozitor muzičko-scenskog projekta, zasnovanog na saradnji studenata svih umetničkih fakulteta u Beogradu  «Penthaus : Običan Čovek», podržanog od strane Sokoja i premjerno izvedenog u SKC u Beogradu 2018. god.
Takođe, Olga je autor muzike i libreta kamerne opere «Čista Voda», koja je prošla konkurs od strane «Nieuw Geneco» u Holandiji, premjerno izvedena u Pozorištu «Duško Radović» u Beogradu 2022. god.. Olga je trenutno student Doktorskih Akademskih Studija na FMU u Beogradu u klasi Dr. Prof. Svetlane Savić. 

///

krosna za dva soprana i kamerni orkestar (2020)

Krosna –Rus., belorus – „razboj“.
„Krosna“ su parcijalno inspirisane grčkom mitologijom (Mojre – tri boginje koje pletu nit sudbine čoveka), iako je sama kompozicija kao i većina dela autorke, odiše sasvim drugom estetikom „čarobne svakidašnjice“ sa trunkom ruskog folklora. Kompozicija je koncipirana u dva stava povezana attacca, koje imaju simboliku krsta – I. Horizontala, koja treba da asocira na ovaj život, i II. Vertikala – kao život nakon smrti. U kompoziciji se takođe koristi tekst, napisani od strane kompozitorke. Pesma, napisana na ruskom, prevedena je još na dva jezika (srpski i engleski), od čega je autorka napravila izmišljeni „jezik“, koji zove – „toe“.

MOTUS ANIMI CONTINUUS, ZA DVA KLAVIRA I UDARALJKE

 “Motus animi continuus“, – izreka koja pripada poznatom Rimskom oratoru M. T. Ciceronu. U bukvalnom prevodu bi zvučala kao „Neprestani pokret duše (duha)“.
Inspiracijom za nastanak dela je poslužila knjiga Mihaila Čehova „O tehnici glumca“, a tačnije – najzanimljivija  njegova vežba „Pishološki gest“. Ta glumačka vežba dokazuje povezanost između emocija i gestova, te da ne samo emocije proizvode gest, već i obrnuto.
Kompozitorka  je „Motus animi comtinuus“  za dva klavira i udaraljke podelila na pet stavova, svakom od kojih umesto naslova dodelila autorski crtež, kao instrukciju za izvođače a i kao tumačenje za slušaoce. 

AMA, ZA KLAVIR I VIDEO

Kompozicija za klavir solo, inspirisana je istoimenim filmom francuske rediteljke Julie Gautier. AMA – japanski ronioci, sakupljači bisera, među kojima su žene bile većina. Poznati su po tome, da su ronili isključivo na dah.

AUTOPORTRET, ZA KLAVIR I KONTRABAS

Ono kako danas izgledamo, jeste projekcija naše prošlosti; onoga o čemu smo razmišljali, svih onih mesta koje smo otkrili, ono o čemu smo sanjali, sve ono što smo preboleli, koga smo upoznavali. Sveukupnost tih sećanja, zapravo, sačinjava sopstveni način identifikacije, to jest, Autoportret. Upravo, konstruisanje stvarnosti  na ovakav način, dovodi nas do asimilacije našeg života i umetnosti koju stvaramo. 

U sviti za kontrabas i klavir, koja sasvim simbolično nosi naziv Autoportret, dosadašnji život kompozitorke predstavljen je na način podele samog dela na četiri stava, analogno proživljenim životnim etapama. Svaki od stavova, metaforički je naslovljen brojevima, koji svojim značenjem ukazuju na odgovarajuće godine, povezane zajedničkom emocionalnom niti.