BIOGRAFIJA

Vanja Nikolić (2002) je studentkinja četvrte godine kompozicije u klasi profesorke Branke Popović. Srednju muzičku školu završava u Kragujevcu na odseku harmonike i u istoj se upoznaje sa komponovanjem. Od 2022.godine piše muziku za studentske filmove za potrebe projekata i filmskih festivala Fakulteta dramskih umetnosti. Tokom školovanja ažurno radi na više samostalnih i grupnih, različitih umetničkih projekata od kojih je najznačajniji proslava 100-godišnjice Warner Brothers produkcije održana u Džedi, Saudijskoj Arabiji 2024. godine.

///

Predictions ZA GUDAČKI ORKESTAR (2024)

Predictions – Stvari se mogu predvideti samo ako su se već dogodile,a najbolji način da se prodre u budućnost jeste ako je samostalno kreiramo.Prošlost je uvek jedan trenutak iza nas, ono što se dogodilo pre tri minuta, a jedan minut je ono što se dogodilo pre 30 godina. I svi ti trenuci se prelivaju jedan u drugi na načine koje ne možemo da pretpostavimo,koje nam neprestano izazivaju i prikazuju osećanja i trenutke,od kojih neke zapravo nikada nismo videli (a vi zapravo niste čuli).

THE HOSTAGE ZA KLAVIR (2023)

„The Hostage“ / „Talac“ prikazuje društvo kao mašinu sa zupčanicima u kojoj svaki element zavisi od drugih,a kad se jedan od njih oseti kao talac u sistemu, ravnoteža celog mehanizma postaje nestabilna. Talac je počast slobodi izražavanja u bilo kom obliku. Uvek postoji nada” (Adrian Del Arojo). Delo za solo klavir inspirisano je osećanjem pojedinca u društvu. Prikazana je njegova želja za uklapanjem u sredinu u kojoj se nalazi, a ipak zadržavanje sopstvenog pečata. Muzički tok izgrađen je od 3 motiva : motiv taoca, bega i slobode. Nerazjašnjen kraj ostavljen je slušaocu da na osnovu individualnih iskustava zaključi da li je talac konačno slobodan. Kako pobeći od mesta u kom se oseća zatočeno, a da ga osećaj bekstva i zapostavljanja ne progoni? Da li se sloboda nalazi u okruženju koje on želi da promeni? Uvek postoji nada.

orasiones svita za klavir (2022)

“Orasiones” (Molitve) predstavljaju četvorostavačnu svitu klavirsku svitu. Stavovi su minijature zasnovane na repetitivnosti, složene u jednu celinu,dok je sam muzički tok izgrađen pod jednim lukom. Svita je programska,meditativnog karaktera, priča prati ljudsku dušu na putu od greha ka oproštaju.Osobina ljudske duše je jedinstvo,time je duša predstavljena stalnim ponavljanjem jednog tona (jednog bića) u pokušaju sjedinjavanja.Spona između stavova je korišćenje različitih vidova repeticije tona i gradacijskog dodavanja slojeva (,,grehova”) na njega. Uprkos pozamašnim tematskim materijalima (minimalistički pristup ovde kao simbol skromnosti),kontrast je uspostavljen III stavom,u kom se tok menja,zastaje,a zatim u poslednjem stavu konačno nalazi put do svoje slobode.